Чини се да је сукоб стална појава у нашем друштву, па је учење како га превазићи и прећи даље од њега ка миру једна од најважнијих ствари коју можемо научити своју децу.
Фокус на оно што нам је заједничко, од реаговања у ванредним ситуацијама, нечињење штете другима и заједничке изградње мирне будућности, може трансформисати начин на који наше друштво функционише. Узајамно разумевање и дијалог стварају бољи свет.
Толеранција није потребна ако се слажемо, али ствари нису увек тако једноставне. Дозвољено нам је да се не слажемо, али важан је начин и став којим износимо своје погледе на свет.
Толеранција је термин који се често користи наизменично са „слављењем различитости“, и док се оба појма допуњују, „толеранција“ је једини концепт који улази у срж заиста тешког рада у образовању младих о томе како се обраћати људима, њиховом понашању и погледима на свет које не разумеју или се са њима не слажу.
Образовање за толеранцију требало би да има за циљ супротстављање утицајима који воде страху и искључењу других и требало би да помогне младим људима да развију способност за независно расуђивање, критичко размишљање и етичко расуђивање. Разноликост многих религија, језика, култура и етничких група нашег света није изговор за сукоб, већ је богатство које нас све обогаћује.
Нико се не рађа мрзећи другу особу због боје коже, порекла или религије. Нелсон Мандела
