Претрага:

Знак Црвеног крста

Историјат

Једна од идеја Анри Динана, оснивача Црвеног крста, је била да се усвоје правила која треба да обезбеде неповредивост и неутралност санитетског особља које пружа помоћ рањеницима и болесницима у оружаном сукобу.

На оснивачкој конференцији Међународног комитета за помоћ рањеницима, октобра 1863. године покренуте су иницијативе да се у свакој од земаља учесница оформе „национални комитети за помоћ рањеницима“, да како рањеници тако и добровоњци и санитетске службе основане од стране тих комитета буду заштићени и да буду проглашени „неутралним“ и „неповредивим“. Као знак заштите и распознавања, а у почаст земљи организатору и земљи у којој су рођени оснивачи Међународног комитета усваја се обележје контрастно од швајцарске заставе – црвени крст на белој подлози. Динанова визија тако постаје стварност: рођена је светска организација Црвеног крста. Неке државе нису прихватиле знак Црвеног крста, па је прхваћено да се равноправно користи Црвени полумесец.

Употреба

Основна намена знака је да обезбеди заштиту војних санитета у оружаном сукобу. Временом, развојем Међународног покрета развила се и његова друга употреба: да означи припадност саставних делова Међународном прокрету Црвеног крста и Црвеног полумесеца. Употреба знака може се поделити на заштитну и индикативну (означавање и припадност).

Заштитна функција знака је уређена Женевским конвенцијама од 1949. године и допунским протоколима, који дефинишу да се знак може користити само за означавање и заштиту санитетских јединица и установа, особља и материјала који су заштићени овим Конвенцијама.

И основна правила за индикативну употребу знака су постављена Женевским конвенцијама али их додатно дефинишу национална правила. Знак припадности могу да користе искључиво национална друштва (за особље, објекте, материјале и делатности које обављају), а знак означавања могу да користе превозна и преносна средства која служе као болнички и амбулантни транспорт за превоз повређених и болесних и станице за помоћ повређенима и болеснима, под условом да се та помоћ пружа без накнаде и да се знак користи по одобрењу националног друштва.