Заједно на истом задатку, бринемо о нашим старијим суграђанкама јер су оне код куће и брину о нама. У наставку погледајте причу из угла Црвеног крста Панчево.
Пензионерка Љиљана Гађански жели да пошаље гласну поруку и њоме замоли да громокласни аплауз буде упућен волонтеркама и волонтерима Црвеног крста Панчева и Србије. Посматра их кроз терасу, док долазе до ње да је обиђу и унапред им, са осмехом отвара врата. Жели и она њих да обрадује и каже, припремила им је питу од јабука. Јер, и они су њу обрадовали пакетом хране и хигијене, теглом меда а сада су јој из Црвеног крста Панчево донели и рукавице, маске, није очекивала и зато је радост и велика. Изолација лично њој није тешко пала у смислу усамљености. У својој кући има интернет, паметни телефон, компјутер и користи их што јој умногоме доприноси да дан проведе корисно. А и да буде у комуникацији са својим пријатељицама, да их оснажи јер зна да је некима од њих и те како добро дошла подршка. Многе од њих не поседују интернет и компјутер и то им јесте у овом тренутку још једна препрека. Ипак, каже, жени је мало лакше да пронађе неки послић у кући који ће јој испинити време, да нешто зашије, очисти али и да наштрика унукама шалове од сребрних нити вунице које је пронашла, заборављене у фиоци. Радост ће бити за све. Ипак се највише радује лепом времену и тренутку када ће опет моћи са својим пријатељицма да поседи на клупи у парку и одшета до обале Тамиша. А можда неке од њих и подучи како да користе мобилне телефоне како би себи олакшале повезаност са околином.
