Појава новог Коронавируса COVID-19 представља нову ситуацију, уз то многи детаљи још увек нису познати, па је могуће да таква ситуација код људи појачава доживљај опасности и страх за сопствено здравље и здравље своје породице и најближих. Можемо рећи да је страх нормална реакција у оваквим ситуацијама. Поред страха код неких људи јавља се и паника која је интензиван, односно јак доживљај страха. Страх може бити реакција на стварну претњу или претпостављену претњу. Управо у овој ситуацији са Коронавирусом наш страх није одраз стварног ризика који је утемељен на научним, епидемолошким подацима, већ је наше понашање вођено нашим личним доживљајем ризика и опасности. Што мање знамо о одређеној претњи, све више расте страх и осећај неизвесности, У таквим ситуацијама често прецењујемо опасности од нових ризика, па се јављају понашања којим желимо да повратимо контролу (куповина залиха, гомилање хране, заштитних средстава не водећи рачуна о другима, заборављајући да уколико други немају дезинфекциона средства и ви сте такође под ризиком иако исте имате).
О паници и о страху у овој ситуацији још увек немамо довољно података, али нешто можемо да закључимо на основу понашања и емоционалних реакција. Нема пуно истраживања о утицају заразних и инфективних болести на ментално здравље али можемо рећи да ова ситуација утиче и на ментално здравље и потребно је водити рачуна о добробити појединаца.
У свакој епидемији уобичајено је да се појединци осећају уплашено и забринуто. Уобичајени одговори људи који су погођени (директно и индиректно) могу укључују:
• Страх да се не разболе и умру.
• Избегавање приближавања здравственим установама због страха од инфекције док са друге стране осећају неке тегобе и имају потребу за здравственом заштитом.
• Страх од губитка средстава за живот, немогућности рада током изолације и страх од отпуштања са посла.
• Страх од социјалне искључености/ смештања у карантин (изолацију) може да доведе до стигме повезане са болешћу (нпр. негативан став према особама које потичу или за које се сматра да су из погођених подручја).
• Осећање немоћи да заштите вољене и страха од губитка вољених због вируса.
• Страх да морају да се због карантина/ изолације одвоје од својих вољених и својих неговатеља и уобичајене рутине.
• Страх ко ће бити са њиховом децом ако буду у изолацији, страх ко ће бринути о њиховим остарелим родитељима. Одбијање бриге о малолетницима без пратње, особама које живе са инвалидитетом или старијим особама због страха од инфекције, јер родитељи или неговатељи су одведени у карантин
• Осећање беспомоћности, досаде, усамљености и депресије због изолованости.
• Страх од поновног проживљавања искуства претходне епидемије.
Постоје посебни стресни фактори који утичу на понашање и емоционалне реакције код COVID-19:
• Ризик да се не заразимо или да не заразимо друге, посебно у ситуацији када трансмисија болести није 100% јасна. То повећава наш страх.
• Уобичајени симптоми других здравствених проблема (грозница) могу да доведу до погрешног тумачења симптома и страха код људи да су се заразили.
• Родитељи могу да буду забринути и осећају страх да ће њихова деца бити сама без подршке и бриге уколико се они разболе и буду у изолацији.
• Ризик од погоршања физичког и менталног здравља рањивих категорија становништва (старије особе и особе са инвалидитетом) ако су њихова деца, родитељи или неговатељи смештени у карантин.
Како се носити са страхом у овом случају?
• Пратите постојеће информације које су проверене и дате од стране надлежних институција.
• Прилагодите своје понашање препорукама које смањују ризик, будите дисциплиновани и поштујте препоруке стручњака.
Савети за унапређење менталног здравља
• Имајте у виду да да већина људи који оболе од COVID-19 има само благе симптоме.
• Ради се на томе да се помогне људима који су можда рањивији на коронавирус, као што су старији грађани и они са хроничним болестима. Овај проблем захвата ширу популацију, али то не значи да то представља повећану претњу за вас или вашу породицу.
• Пратите вести о коронавирусу, а најпровереније и најкорисније информације можете пронаћи на званичним сајтовима министарства здравља и института и завода за јавно здравље или за оне који знају енглески, на сајту Светске здравствене организације Комуницирајте информације са породицом, децом и родитељима. (Корисни линкови: https://covid19.rs/, https://www.zdravlje.gov.rs/, http://www.batut.org.rs/, https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019).
• Разговарајте са својим старијим родитељима, поделите са њима важне информације и препоруке за понашање у овој ситуацији и чињеницу да је за њихово здравље и добробит најважније придржавање основних препорука које су напред наведене. Истакните значај да се држе званичних препорука и помозите им у набавци и куповини и обављању других обавеза. Социјална изолација је за њих најважнија у овом тренутку.
• Добросуседска помоћ: покушајте да се организујете у својој згради или улици да помогнете старијим особама (посебно онима који живе сами) уз мере опреза и предострожности (удаљеност, без руковања, ношење маске….). Може се десити да старије особе које живе у вашој близини нису укључене у активности заједнице, нити добијају подршку од институција, па ви представљате њихову праву подршку. Покушајте да се договорите у оквиру кућног савета да помогнете око куповине, плаћања рачуна или шетање љубимца. Будите солидарни.
• Ваша деца такође могу да осећају страх, она могу да посматрају ваше понашање и осећања. Зато је важно да комуницирате са својом децом. Важно је да родитељи разговарају са својом децом о начинима понашања и самозаштите, али и да током боравка у кући не одустају од одређене рутине и распореда. Такође је препорука да се донекле ограничи гледање и конзумирање медија како би анксиозност била под контролом. Можете се са децом играти друштвених игара научите их неким играма које се сада ретко играју а могу да буду забавне (Каладонт……).
• Останите повезани. Одржавајте контакт и дружите се преко друштвених мрежа, овакав контакт може вам помоћи да смањите ниво стреса, да поделите осећања са другима и да вам врати осећај нормалног функционисања, а без повећања ризика од заразе. Можете направити Skype, Viber и WhatsApp групе са породицом, са пријатељима, комшијама и рођацима. Можете да одржавате ове везе разговарајући телефоном, преко СМС-ова или разговарајући са људима преко других платформи и друштвених медија. Слободно поделите корисне информације које пронађете на владиним wеб страницама са својим пријатељима и породицом. То ће им помоћи да се носе са сопственом анксиозношћу.
• Појединци који осећају велику нервозу, дуготрајну тугу или друге дуготрајне реакције које негативно утичу на њихов посао или међуљудске односе требало би да се консултују са обученим и искусним стручњаком из области менталног здравља, они им могу помоћи у томе како да се носе са екстремним стресом.
• Будите одговорни, савесни и солидарни и пратите званична упутства.
