Pojava novog Koronavirusa COVID-19 predstavlja novu situaciju, uz to mnogi detalji još uvek nisu poznati, pa je moguće da takva situacija kod ljudi pojačava doživljaj opasnosti i strah za sopstveno zdravlje i zdravlje svoje porodice i najbližih. Možemo reći da je strah normalna reakcija u ovakvim situacijama. Pored straha kod nekih ljudi javlja se i panika koja je intenzivan, odnosno jak doživljaj straha. Strah može biti reakcija na stvarnu pretnju ili pretpostavljenu pretnju. Upravo u ovoj situaciji sa Koronavirusom naš strah nije odraz stvarnog rizika koji je utemeljen na naučnim, epidemološkim podacima, već je naše ponašanje vođeno našim ličnim doživljajem rizika i opasnosti. Što manje znamo o određenoj pretnji, sve više raste strah i osećaj neizvesnosti, U takvim situacijama često precenjujemo opasnosti od novih rizika, pa se javljaju ponašanja kojim želimo da povratimo kontrolu (kupovina zaliha, gomilanje hrane, zaštitnih sredstava ne vodeći računa o drugima, zaboravljajući da ukoliko drugi nemaju dezinfekciona sredstva i vi ste takođe pod rizikom iako iste imate).
O panici i o strahu u ovoj situaciji još uvek nemamo dovoljno podataka, ali nešto možemo da zaključimo na osnovu ponašanja i emocionalnih reakcija. Nema puno istraživanja o uticaju zaraznih i infektivnih bolesti na mentalno zdravlje ali možemo reći da ova situacija utiče i na mentalno zdravlje i potrebno je voditi računa o dobrobiti pojedinaca.
U svakoj epidemiji uobičajeno je da se pojedinci osećaju uplašeno i zabrinuto. Uobičajeni odgovori ljudi koji su pogođeni (direktno i indirektno) mogu uključuju:
• Strah da se ne razbole i umru.
• Izbegavanje približavanja zdravstvenim ustanovama zbog straha od infekcije dok sa druge strane osećaju neke tegobe i imaju potrebu za zdravstvenom zaštitom.
• Strah od gubitka sredstava za život, nemogućnosti rada tokom izolacije i strah od otpuštanja sa posla.
• Strah od socijalne isključenosti/ smeštanja u karantin (izolaciju) može da dovede do stigme povezane sa bolešću (npr. negativan stav prema osobama koje potiču ili za koje se smatra da su iz pogođenih područja).
• Osećanje nemoći da zaštite voljene i straha od gubitka voljenih zbog virusa.
• Strah da moraju da se zbog karantina/ izolacije odvoje od svojih voljenih i svojih negovatelja i uobičajene rutine.
• Strah ko će biti sa njihovom decom ako budu u izolaciji, strah ko će brinuti o njihovim ostarelim roditeljima. Odbijanje brige o maloletnicima bez pratnje, osobama koje žive sa invaliditetom ili starijim osobama zbog straha od infekcije, jer roditelji ili negovatelji su odvedeni u karantin
• Osećanje bespomoćnosti, dosade, usamljenosti i depresije zbog izolovanosti.
• Strah od ponovnog proživljavanja iskustva prethodne epidemije.
Postoje posebni stresni faktori koji utiču na ponašanje i emocionalne reakcije kod COVID-19:
• Rizik da se ne zarazimo ili da ne zarazimo druge, posebno u situaciji kada transmisija bolesti nije 100% jasna. To povećava naš strah.
• Uobičajeni simptomi drugih zdravstvenih problema (groznica) mogu da dovedu do pogrešnog tumačenja simptoma i straha kod ljudi da su se zarazili.
• Roditelji mogu da budu zabrinuti i osećaju strah da će njihova deca biti sama bez podrške i brige ukoliko se oni razbole i budu u izolaciji.
• Rizik od pogoršanja fizičkog i mentalnog zdravlja ranjivih kategorija stanovništva (starije osobe i osobe sa invaliditetom) ako su njihova deca, roditelji ili negovatelji smešteni u karantin.
Kako se nositi sa strahom u ovom slučaju?
• Pratite postojeće informacije koje su proverene i date od strane nadležnih institucija.
• Prilagodite svoje ponašanje preporukama koje smanjuju rizik, budite disciplinovani i poštujte preporuke stručnjaka.
Saveti za unapređenje mentalnog zdravlja
• Imajte u vidu da da većina ljudi koji obole od COVID-19 ima samo blage simptome.
• Radi se na tome da se pomogne ljudima koji su možda ranjiviji na koronavirus, kao što su stariji građani i oni sa hroničnim bolestima. Ovaj problem zahvata širu populaciju, ali to ne znači da to predstavlja povećanu pretnju za vas ili vašu porodicu.
• Pratite vesti o koronavirusu, a najproverenije i najkorisnije informacije možete pronaći na zvaničnim sajtovima ministarstva zdravlja i instituta i zavoda za javno zdravlje ili za one koji znaju engleski, na sajtu Svetske zdravstvene organizacije Komunicirajte informacije sa porodicom, decom i roditeljima. (Korisni linkovi: https://covid19.rs/, https://www.zdravlje.gov.rs/, http://www.batut.org.rs/, https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019).
• Razgovarajte sa svojim starijim roditeljima, podelite sa njima važne informacije i preporuke za ponašanje u ovoj situaciji i činjenicu da je za njihovo zdravlje i dobrobit najvažnije pridržavanje osnovnih preporuka koje su napred navedene. Istaknite značaj da se drže zvaničnih preporuka i pomozite im u nabavci i kupovini i obavljanju drugih obaveza. Socijalna izolacija je za njih najvažnija u ovom trenutku.
• Dobrosusedska pomoć: pokušajte da se organizujete u svojoj zgradi ili ulici da pomognete starijim osobama (posebno onima koji žive sami) uz mere opreza i predostrožnosti (udaljenost, bez rukovanja, nošenje maske….). Može se desiti da starije osobe koje žive u vašoj blizini nisu uključene u aktivnosti zajednice, niti dobijaju podršku od institucija, pa vi predstavljate njihovu pravu podršku. Pokušajte da se dogovorite u okviru kućnog saveta da pomognete oko kupovine, plaćanja računa ili šetanje ljubimca. Budite solidarni.
• Vaša deca takođe mogu da osećaju strah, ona mogu da posmatraju vaše ponašanje i osećanja. Zato je važno da komunicirate sa svojom decom. Važno je da roditelji razgovaraju sa svojom decom o načinima ponašanja i samozaštite, ali i da tokom boravka u kući ne odustaju od određene rutine i rasporeda. Takođe je preporuka da se donekle ograniči gledanje i konzumiranje medija kako bi anksioznost bila pod kontrolom. Možete se sa decom igrati društvenih igara naučite ih nekim igrama koje se sada retko igraju a mogu da budu zabavne (Kaladont……).
• Ostanite povezani. Održavajte kontakt i družite se preko društvenih mreža, ovakav kontakt može vam pomoći da smanjite nivo stresa, da podelite osećanja sa drugima i da vam vrati osećaj normalnog funkcionisanja, a bez povećanja rizika od zaraze. Možete napraviti Skype, Viber i WhatsApp grupe sa porodicom, sa prijateljima, komšijama i rođacima. Možete da održavate ove veze razgovarajući telefonom, preko SMS-ova ili razgovarajući sa ljudima preko drugih platformi i društvenih medija. Slobodno podelite korisne informacije koje pronađete na vladinim web stranicama sa svojim prijateljima i porodicom. To će im pomoći da se nose sa sopstvenom anksioznošću.
• Pojedinci koji osećaju veliku nervozu, dugotrajnu tugu ili druge dugotrajne reakcije koje negativno utiču na njihov posao ili međuljudske odnose trebalo bi da se konsultuju sa obučenim i iskusnim stručnjakom iz oblasti mentalnog zdravlja, oni im mogu pomoći u tome kako da se nose sa ekstremnim stresom.
• Budite odgovorni, savesni i solidarni i pratite zvanična uputstva.
